Primarni transkript

Primarni transkript ili primarni prepis je jedanostruka ribonukleinska kiselina (RNK), koja nastaje kao proizvod transkripcije smislenog polulanca DNK. Nakon prerade daje različite zrele RNK proizvode, kao što su iRNK, tRNK i rRNK. Primarni transkripti su preedodređeni da budu iRNK u modifikaciji pripreme za translaciju. Naprimjer, prekursor RNK (pre-iRNK) je vrsta primarnog transkripta koji postaje RNK (iRNA) nakon obrade.^{[1][2][3][4][5][6]}

Postoji nekoliko koraka koji doprinose proizvodnji primarnih transkripata. Svi oni uključuju niz interakcija koje pokreću i završavaju transkripciju DNK u jedru eukariota. Određeni faktori igraju ključnu ulogu u aktiviranju i inhibiciji transkripcije, koji su reguliraju proizvodnju primarnog transkript. Transkripcija proizvodi primarne transkripte koji se dodatno modificiraju u nekoliko procesa. Ovi procesi uključuju 5 'kapu, 3'-poliadenilaciju i alternativnu preradu. Konkretno, alternativna prerada direktno doprinosi raznolikosti iRNK u ćelijama. Modifikacije primarnih transkripata dodatno su studirane u istraživanjima koja traže veće znanje o ulozi i značaju tih transkripata. Eksperimentalne studije na osnovu molekulske promjene u procesuiranju primarnih transkripata prije i nakon transkripcije dovele su boljeg razumijevanja bolesti koje uključuju primarne transkripte.

1. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
2. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
3. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine Arhivirano 21. 3. 2012. na Wayback Machine (5th ed.). Oxford University Press
4. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
5. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
6. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.